Poetsko telo (Ciało poetyckie)
Cztery wiersze Agnieszki Kłos w przekładzie Biserki Rajčić

x x x

Dva bića se podnose.
Neprestano
moje telo u okršaju
sa stanom.

Zakopčavam skamander –
patent brava dodiruje zidove,

stan osluškuje i posmatra.

U mom stalnom telu ima mesta za veći kosmos,
međutim prisvajam život pesnikinje u praznom stanu
menjajući odaju sećanja
u lukuzan hotel.

x x x

Noću me ostavlja na miru –
krijem se ispod jorgana i polažem glavu
daleko od njene sobe.

Razdvaja nas mrak.

Tada ulazi: stan,
kapi vode iz tuša,
mašina za pranje posuđa,
božansko biće u cevima.

Na višem spratu poetsko telo
s čiodama.

Promena razmera i verovanja:
mezozoik i Egipat,
miš i kraljica,
ali i – jajna ćelija i spermatozoid.

x x x

Nedovoljno je verovati ili poistovećivati se, treba glumiti.

Jer
u beskrajnoj rečenici –
velika je moć.

Mrzim putovanja
a putujem,
mrzim putnike
a jesam oni.

Privremena adresa:
podnosim u biblioteci ime,
na koje će stići kazna.

Nakon dva dana branim adresu kao tvrđavu.
Sigurna sam, da tu stanujem.
Želim to najduže moguće.
zapravo – zauvek.

x x x

Pirovali i umirali,
katkad uspevali da se priviju
i tako se za vjeki vjekov ukrućivali.

I zanimljivo je,
da su se na pompejskim freskama očuvavali u potpunosti,
mada sve što rade, ne spada
u Istoriju.

Gestovi izraziti,
mada nikakvi.
Kućni i zemljoradnički poslovi –
ne predstavljaju nikakvu životnu lekciju.

Pored scene ptica,
s dobrim pamćenjem,
prenosi vest:
retko
prekidaj tišinu,
odgovaraj samo
na realna zbivanja.